СНВ-е је подржао иницијативу удружења “Јадовно 1941” о установљавању спомен дана жртвама тог логора 24 јуна, али и за њихово достојно сахрањивање, изјавио је приликом боравка у Загребу предсједник удружења Душан Басташић.
Потомци и поштоваоци жртава комплекса усташких логора Јадовно, почетком године у Бањалуци основали су удружење чији је циљ чување од заборава злочина који су почињени над српским народом у тадашњој Независној држави Хрватској. Свакако један од првих разлога оснивања удружења јесте и чињеница да мјесто страдања великог броја жртава некадашњег логора још увијек није достојно обиљежено.
“Комплекс усташких логора Јадовно био је један од најмасовнијих стратишта српског и јеврејског народа у НДХ. Нажалост, остао је у сјенци Јасеновца који је у Хрватској и региону постао парадигма за усташке конц логоре и страдање у њима. До данас о овом беспримјерном злочину није писано и говорено како доликује, а мјесто стратишта је запуштено и необиљежено. Крајње је вријеме да се таква пракса промјени, због чега смо и основали Удружење”, каже њен предсједник Душан Басташић.
Изразио је задовољство подршком коју је добио у разговору са замјеником предсједник Српског народног вијећа Сашом Милошевићем и предсједником СКД “Просвјета” Чедомиром Вишњићем, истичући да је прихваћена идеја да се за спомен дан узме 24. јун. Како је најавио тог дана би се у Загребу, Бањалуци и Београду одржали парастоси за 40.123 жртава Јадовна, након чега би се аутобусима дошло до Шаранове јаме на Велебиту, а онда и на оток Паг гдје су се на локацијама Слано и Метајна налазили логори у саставу оног у Јадовном.
“Осим представника Срба и СПЦ, ту бисмо позвали и представнике амбасаде Србије и Израела”, каже Басташић и најављује и постављање плоче с пригодним натписом која је ту била прије рата, а скинута 1990 године.
Басташић је изразио и задовољство сурадњом с карловачким хисторичаром Ђуром Затезалом који је детаљно обрадио тај усташки злочин у Лици у књизи “Јадовно, комплекс усташких логора 1941.” подсјећајући да је тих 40.000 људи, од којих су многи били и с подручја БиХ убијено у врло кратко вријеме од само два мјесеца и то прије него што је почео устанак.
Много значајнија замисао бит ће ексхумирање побијених, њихова идентификација гдје је то могуће и градња централног спомен-обиљежја с костурницом на неком доступном мјесту како би били достојно сахрањени. Људска је тежња сваког да њихови ближњи буду достојно сахрањени, каже Басташић и истиче да се, ако се то могло учинити с 48 квислинга које су партизани 1944. побили на оточићу Дакси код Дубровника, то могло учинити и са жртвама Јадовног.
За разлику од оних на Дакси који су као припадници квислиншких формација били процесуирани од стране партизана и стрељани на основу судске одлуке, жртве Јадовног су били невини сељаци и грађани који су дизани из својих кућа и убијани без пресуде, па би тим прије заслужили да буду достојно сахрањени и да се обиљежи мјесто њиховог страдања, каже Басташић.
Он истиче да је до сада добио подршку кабинета премијера СР Милорада Додика, али и његовог савјетника Ариеа Ливнеа, док се очекује и подршке предсједника Србије Бориса Тадића. “након инаугурације настојат ћемо ступити у контакт и с новим хрватским предсједником Ивом Јосиповићем о коме смо до сада стекли утисак да је толерантан човјек и заинтересиран за очување антифашистичких тековина, што значи и одржању успомене на жртва фашизма”, каже Басташић.
И Ђуро Затезало који је присуствовао разговорима у Загребу најавио је да ће као потпредсједник Савјета за националне мањине РХ тражити подршку за тај пројект, истичући као позитивну прошлогодишњу иницијативу СНВ и Савеза антифашиста који су организирали први комеморативни скуп код Шаранове јаме коме је присуствовао и предсједник Стјепан Месић.
Да ли ће се ученици у Метаjни запитати ко су била та дjеца и те маjке и жене што су посљедње дане живота провеле у њиховим учионицама? Пише: Зорица Ћоковић
Страдања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13. 08. 1942. године и то је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је
Попис 10.502 жртве
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.