У спомен на српску децу коју су усташе зверски побиле у шуми Машвини на Кордуну 1942. године, а потом их полегле на траву, у круг, у стравично “дечје мртво коло”.
КОЛО
У колу сам ти мајко остала,
небу се предала.
И Јована сам за руку држала…
док нам руке не одсекоше.
У колу сам се с душом растала.
Пустила је да одлети.
Однео је лептир к теби,
к селу нашем, под облаке.
Одсече ми крвник кике,
плаве попут жита зрелог.
Прогута их трава дивља,
да израсту, да причају.
Плетенице, чаробнице.
У колу сам, мајо моја.
У колу што се к небу вије.
Не боли ме више ништа,
осим руке Јованове
што у мојој завек оста.
Више: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш