Комплекс палим борцима и страдалим цивилима изграђен 1961. лоше је одржаван, а последњих деценија потпуно запуштен

Специјално за „Политику” – Милан Пилиповић
Нови Град – Годинама запуштен споменик и масовна гробница борцима у Другом светском рату, већином рударима и жртвама фашизма из Љешљана и суседних поткозарских села, очистили су Марио и Милић Бундало из Деветака и Мирко Јелисавац из Љешљана. Њих тројица одлучили су да, овом акцијом, одају почаст борцима и другим жртвама за слободу свога краја.
„Споменик и гробница, где смо некада долазили на празнике и недељом полагали цвеће и одавали почаст нашим прецима, био је изгубљен у шуми. Није се могло до њега. Нове генерације из српских, страдалничких села, нису знале колико је ово место важно за нашу историју”, казао је Марио Бундало, иницијатор акције и најмлађи међу тројицом учесника овог подухвата.
Он је грађевинском машином из Деветака прешао седам километара да би, заједно са Милићем Бундалом и Мирко Јелисавцем, очистио гробницу у којој почива 13 рудара ратника. Међу њима је девет Вујановића, Ђуро, Ђорђо, Душан, Жарко, Рајко, Богдан, Васо и два Милана а са њима Драган Николић, Реља Влатковић, Михајло Јелисавац и Симо Батар.
Мирко Јелисавац сећа се када су они 1961. године ексхумирани на оближњим њивама, шумама и пропланцима где су погинули борећи се против Немаца и усташа, бранећи своје куће, села и своју Kозару. У заједничку гробницу сахрањени су две деценије касније. На споменику, осим њихових имена, налази се и списак 41 цивилне жртве из Љешљана, некада рударског места, и околине. Према наводима професора Милоша Вујановића, међу жртвама је највише његових рођака и презимењака, чак 32, потом шесторо Јелисаваца и троје Батара.
„Партизанско гробље на површини 11 са осам метара, са спомеником, изграђено је 1961. године. Осим бораца, у заједничкој гробници је и већи део жртава фашизма, деце, жена, старијих особа… Овај комплекс је лоше одржаван, а последњих деценија сасвим запуштен”, навео је професор Вујановић.
Мирко Јелисавац сећа се свечаности када је споменик пред великим бројем Kозарчана откривен.
„Било је то уочи Илиндана, 1961. године. Ратне ране биле су савим свеже, а мештани одлучни да чувају успомену на своје претке, рођаке, комшије… Међутим, време је и ту тековину разградило, погинули су заборављени, а гробље са спомеником нестало у шуми. Зато је одлучност Марија Бундала, младића који је одрастао слушајући приче о Kозари у рату, да очисти гробље и споменик, вредна сваке похвале”, казао је за „Политику” Мирко Јелисавац, чувар успомена и потомак бораца са Kозаре који су слободу, у чувеној офанзиви која је почела 10. јуна 1942. године, платили животима.
Уредили и обележје краљу Александру
Мирко Јелисавац, Марио и Милић Бундало претходно су у Деветацима самоиницијативно уредили околину споменика краљу Александру Kарађорђевићу, који је подигнут 1. септембра 1936. године. Споменик је био запуштен и заборављен, а са њега скинута обележја.
Извор: „Политика” – Милан Пилиповић