arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Прошло је три године од смрти историчара Милета Дакића

Прошло је три године како је преминуо истакнути крајишки историчар, писац и крајишки политичар мр Миле Дакић (1931).
Миле Дакић (1931 – 2021.)

Миле Дакић је био дугогодишњи директор Меморијалног центра Петрова гора, а од 1997. године био је предсједник Удружења за помоћ избјеглицама и прогнаницима из Хрватске.

Био је професор у Карловцу, управник Народног свеучилишта и директор Меморијалног парка Петрова гора, а од 1974. до 1987. године био је предсједник Скупштине Општине Војнић.

Касније је постао предсједник Југословенске самосталне демократске странке у Хрватској, затим потпредсједник Српског националног вијећа САО Крајине 1990/1991. Оснивач је радио-станице Глас Петрове горе 1973. године, затим српске РТВ Петрова гора 1991. године.

Од 1992. до 1995. године био је предсједник комисије Републике Српске Крајине за ратне злочине и геноцид.

У Србији је објавио више књига са тематиком историје српског народа у Хрватској, збирку приповједака, и више десетина расправа у часописима и зборницима. За књиге Крајина кроз вјекове и Бол у прсима примио је признања Академије Иво Андрић.

У Републици Србији 1997. постаје предсједник Удружења за помоћ избјеглицама и прогнаницима из Хрватске.

У Београду 2020. године са угледним научним и националним прегаоцима оснива Крајишку српску академију наука и умјетности, гдје обавља функцију предсједника надзорног одбора.

Нажалост, 26. маја 2011. године Миле Дакић је ухапшен на граничном прелазу Рача приликом повратка са научног скупа о Јасеновцу у Бањалуци, и изручен је Хрватској која га је осудила на 20 година затвора због наводних злочина у Крњаку. Провео је годину дана у хрватским затворима. Миле Дакић је ослобођен оптужби на Жупанијском суду у Карловцу јануара 2014. године.

Као дијете био је свједок незапамћених звјерстава која су починиле усташе током стварања обруча око ослобођене територије на Петровој гори, 1942. године. Критички се односио и према тековинама револуције, НОБ-а и ЗАВНОХ у Топуском 1944. године. Дешифровао је превару и међу првим писао о Кордунашком или Будачком процесу који се десио прољећа 1944. године на Петровој гори.

На трибини Милe Дaкић или стрaдaњe пoштeнoг интeлeктуaлцa и књижeвникa коју је организовала краловачка Просвјета Дакић је рекао:

– Toкoм рaтa, збoг свojих aнтирaтних стaвoвa сaм мoрao нaпустити Koрдун, пoбjeћи у Бeoгрaд и тaмo сe скривaти дa мe нe убиjу. Oндa су мe oвдje oптужили зa рaтни злoчин, пa зa пoтицaњe нa убojствo и нa кoнцу зa oружaну пoбуну и oслoбoдили мe, aли бeз прaвa дa трaжим нaкнaду зa нeoпрaвдaнo прoвeдeних 400 дaнa у притвoру. Зaтвoр сaм тeшкo прoживиo, aли сaм мнoгo читao и мнoгo писao. Tрaжили су 1,4 милиoнa кунa кaуциje дa сe брaним сa слoбoдe, иaкo сe људи изнaд 70 гoдинa нe стaвљajу у истрaжни зaтвoр. Имao сaм лиjeп и тeжaк живoт и пoнoсим сe свим oним штo сaм нaписao.

Прошле године, поводом годишњице Дакићеве смрти,  Миле Бјеливук за Српско коло је рекао да кордунашки Срби имају разлог и обавезу да се сјећају Дакића, да га цитирају, из његове писане заоставштине да уче, његово име да помињу, јер је Миле био и остао синоним интелектуалног богатства кордунашких Срба, али и синоним борбе за истином, поштењем, правдом, а против нељудскости, мржње, злодјела и уопште против људског лудила.

– Сјетимо се Дакићевих суза проливених над поцијепаном архивском грађом из Меморијалног центра, разбацаном и огађеном по околним јаругама у којима су кости наших бораца, родбине и комшија из Другог свјетског рата. Миле Дакић није био грлати говорник, већ човјек анђеоског гласа, доброћудног погледа и честитих намјера. Саговорника је освајао благим погледом и паметним зборењем, не улазећи у идеолошка препуцавања и јалова објашњавања историје, која јесте учитељица живота, али она има своје научне законитости – рекао је Бјеливук.

Од посљедица короне, Дакић је преминуо на Божић 2021. године у батајничкој болници у 91. години живота.

Књиге које је написао су: Петрова ми гора матиПетрова гораСпомен подручје Бијели Потоци — КаменскоЗлочин на КоларићуСпоменици НОР-а на подручју заједнице опћина КарловацМеморијални парк Петрова гораИсторијске фотографије Петрове гореКордун у ратуСрпска Крајина — историјски темељи и настанак, Книн 1994,  Крајина кроз вјекове, Београд 2002,  Бол у прсима, Београд 2007, Збирке пјесама Ломаче, Београд, 2008.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

Извор: САВЕЗ СРБА ИЗ РЕГИОНА


Везане вијести:

Света Петка и Срби у Пламену

Умро историчар и писац Миле Дакић

Миле Дакић нема везе са злочинима

Ухапшен 80-годишњи Србин Миле Дакић

Суђење пјеснику Мили Дакићу

Хрватска осудила Дакића без доказа

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​