Моравска дивизија за анале: Народни музеј у Лесковцу изложбом обележава 70 година постојања

Мало се зна и то да је Моравска дивизија одликована највишим ратним одликовањима, па су у лесковачком Народном музеју одлучили да јој одају пошту репрезентативном изложбом и фото-монографијом

Сељаци са југоистока Србије су – уочи и током Великог рата – на бранику отаџбине провели више од седам година, те у саставу Моравске дивизије прешли пут од својих домова, преко балканских ратова, Дрине, Цера, Колубаре, повлачења преко Албаније, острва Видо, Крфа, Северне Африке, Солунског фронта и назад у домовину и слободу, све до Београда, Кикинде и Темишвара, али се српска историографија њима није много бавила.

Мало се зна и то да је Моравска дивизија одликована највишим ратним одликовањима, па су у лесковачком Народном музеју одлучили да јој одају пошту репрезентативном изложбом и фото-монографијом – обележавајући, тако, и век од завршетка Првог светског рата, и 70 година постојања ове установе културе.

– Осим о војним операцијама, експонати сведоче и о томе како су ратници проводили слободно време, неговали српску традицију и у најтежим условима, дружили се са француским војницима чија је коњица учествовала у ослобођању ових крајева – истиче директор музеја Мира Ниношевић која је, са колегом Верољубом Трајковићем, и коаутор изложбе која је припремана чак три године.

И, управо од Трајковића сазнајемо да су ратници у часовима одмора правили разне предмете од којих су неки сада изложени. Подизали су и баште, те садили цвеће и поврће, а није била реткост ни да заиграју – посебно током обележавања крсних слава. А, када је свечаностима присуствовао и краљ Александар, изводили су соколске вежбе и марширали…

Изложба открива и детаље о ратним командантима Моравске дивизије, па су ту и лични предмети команданта Моравске дивизије на Солунском фронту пуковника Панте Грујића. Открива се, такође, и да је Станислав Бинички чувени “Марш на Дрину” компоновао у част команданта Другог пешадијског пука који је погинуо у Колубарској бици Миливоја Стојановића Брке, док је командант Моравске дивизије другог позива пуковник Љубомир Милић генералски чин стекао захваљујући “лесковачком противудару” – маневру који је српској војци омогућио одступницу ка Косову и Метохији, те снегом завејаној Албанији. Велики број експоната је стигао из музеја у другим градовима Србије, али и из породичних ризница, а доминирају лични предмети пешадијског пуковника из Краљева Драгутина К. Мартиновића.

Моравска дивизија је, иначе, једина у свом саставу имала и жене, а изложба у Лесковцу сведочи и о ратној љубави између поднаредника Другог пешадијског пука Енглескиње Флоре Сендс и резервног поручника из Доње Речице код Прокупља Јанаћка Јовића. Он јој је и дао надимак “наша Енглескиња”, фронтовска љубав је прекинута Јанаћковом погибијом 1916, а Флора је – иако није желела да други виде знаке жалости – тражила начин да и она страда… Преживела је и после рата објавила књигу под насловом “Вољени наредник”!

Изложба је у Лесковцу до јула, на јесен ће бити представљена и београдској публици – у галерији РТС – а на Дан државности 2019. ће бити отворена у Војном музеју.

ОДЗИВ 

– У овом крају готово да нема куће која није дала бар по једног ратника, а сваки четврти мушкарац мобилисан на југоистоку Србије је погинуо на фронту – истиче Мира Ниношевић и додаје да је, по објави рата, Моравска дивизија имала око 34.000 војника и старешина.

СПОМЕНИК

Донедавно се веровало да је Споменик ослободиоцима у центру Лесковца подигнут по имагинарном лику непознатог српског војника, али је на овој несвајидашњој изложби приказана фотографија наредника Другог пешадијског пука Моравске дивизије Александра Симоновића (на слици) из 1916. године – са комплетним француским наоружањем, опремом и оделом – који је, по свему судећи, послужио као “модел” за спомен-обележје.

Аутор: И. МИТИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Приче из Великог рата: Из Милутовца у славу

Извињење војводи Степи Степановићу: “Нисмо ми Срби више онај народ…”

„Илија Громовник“, српски наредник који је топом крчио пут преко Aлбаније