Лутке у колони

Тог 4. августа, Синиша, с којим сам била у браку, у телефонском јављању ми буквално наређује да спакујем најнужније ствари и драгоцености, оно што би, вели, свака нормална жена требало да понесе кад се спрема да остави дом и крене у непознато.

Боже, као да је то свакодневна ситуација; као да редовно путујеш на такве неизвесне дестинације, ал рачунам опет – ма, зна он зашто ми то говори.
Он ће, каже, из Голубића са родитељима доћи до Книна, само да још у тракторској приколици повезу и неколико старица из комшилука…
Чекамо га у склоништу зграде у којој живимо, наша ћеркица и ја, а ту се тог дана нашла и моја сестра и њено двоје деце.
У ретким паузама, када не падају гранате, пада ми на ум да сам можда још нешто важно заборавила, па одлазим до стана, панично прекопавам по ладицама, тражим, а не знам, у ствари, шта тражим… Ходам бесциљно по стану, не узимам ништа, опет се враћам до њих, гледам час у сестру, час у наше малишане, оне завежљаје, седам, плачем и чекам… И тако десетине пута…

– А да ставим фотељу на главу? – питам… данас звучи надреално, смејемо се у сузама…

Онда поново крећем ка стану, још једном хитро откључавам браву на вратима, улећем у кухињу ни сама не знајући зашто – или можда знам, али тога нисам свесна – поглед ми лети на полицу на којој је уз књиге, сервисе, телевизор и касетофон, поређано безброј лутака; све које сам добијала од драгих људи још из доба најранијег детињства…

Сви су знали за моју опседнутост и посвећеност тим играчкама. Сате и сате сам проводила с њима закључана у соби, заборављајући стварност, одлазила у неке своје светове бескрајне маште… Све док матер у неко доба не би подвикнула: “Па, докле више, дијете?” и тако прекидала моја сањарења…

Гледам их неколико секунди нетремице на полици – мале, слатке, обле, са коврџавом косицом, крупним окицама… Ни сама не знам шта бих сад с њима, окренем се, али се и вратим, па ми се причиња као да и оне моле да крену са мном на то неизвесно путовање… Хаотично узимам црну кесу за смеће, брзо их, једну по једну, убацујем у њу, још брже вежем чвор на врху и трчећи износим пред зграду и смештам међу оне друге завежљаје; задихана седам ко да се ништа није догодило…

Уто стиже Синиша на трактору, нервозан је, галами:
– Ђе је то што сте спаковале? Дај брзо, пожури… Само то?!
Набацивамо у приколицу оне упаковане ствари и у трену схватимо да, заправо, поред оних бака и других набацаних потрепштина ту и нема више места за још нас петоро!
Боже драги, али ко би те беспомоћне баке могао оставити?
– Иди ти, вози њих, иди човјече, иди – вичем – ми ћемо већ с неким комшијама…
И тако, они одоше, са све оном црном кесом…
…….
Ми смо се у међувремену нашле у дугој, непрегледној, колони, у каросерији некаквог дугачког камиона… Возимо се непрестано сатима и сатима и за све то време не знамо шта је са нашим најближима, докле је стигао Синиша са родитељима и оним старицама из Голубића…
Негде на пола пута, више ни сама не знам где, застој.
И ми силазимо да протегнемо ноге и – гле чуда Божијег! – гледамо и не можемо да верујемо: недалеко од нас, ослоњен на тракторску приколицу са оним бакама, стоји Синиша са цигаретом у устима…
Дозивамо га, трчимо у сусрет једни другима, грлимо се и љубимо, срећни…
Одједном, кад се мало прибрасмо, он се уозбиљи и поче да виче:

– Па жено божја, да ли си ти нормална? Знао сам да си блесава, ал овог пута си превазишла себе… Лутке да носиш у овој лудници?

Стигле су до Србије, до Новог Кнежевца! Од тада смо се још тачно десет пута заједно селиле у различите станове.
Сваки пут сам их пажљиво паковала.
Баш као и онда у Книну, у таквим приликама, па и не само у таквим,
чујем их тек ја, јер ми шапућу и плету чудесне приче о срећном детињству…

Извор: Фејзбук профил Манда Вуковић

Везане вијести:

Честитам вам „Олују“!

Обележен дан сећања на жртве акције Олуја (ВИДЕО)

Иницијатива младих за људска права позива Загреб да се …

Двадесет двије године од злочина у „Олуји“ – правда још увијек недостижна

Операција Олуја | Хронологија: 138 500 против 31 000 | Јадовно …

Микелић: Бљесак и Олуја почели су смјеном Александра …

„Олуја“ као средство којим је решено српско питање у Хрватској …

Српска и Србија заједнички обиљежавају 22 године од егзодуса Срба из РСК (ВИДЕО)

ЗАШТО СУ СТРАДАЛИ Срби Крајишници?!

Нови Сад домаћин Дана сјећања на жртве Олује